02 May, 2006

поподневна дремка

киша не јењава
а мени се дремка

већ је предвечерје
вода се разлила
пресијавајући се по
поплочаном полуплавом поплављеном плочнику

узалуд, сећам се кад сам ритмично
вршио контракцију и екстензију ножних мишића
тиме одржавајући приближно једнако растојање од тебе
док су нам трајекторије правиле
макросветовски паралелне полуправе
једнако орјентисане

нисам тад знао:
извини што сам био љут!
извини што сам био глуп!
ђаво ме је терао - нечовек у мени!

сећаш ли се, мислим да сам ти причао,
да ми је деда говорио о нечовеку у свима
док сам се љуљао на вратима од собе

био сам мали - нисам тад разумео
ма, ни сад не разумем
не разумем ни оне формуле из хемијске -
оловке

па да, можда је то била веза коју сам покушавао да докучим
превише сам причао -
останимо, за сада, на овоме

No comments: