02 May, 2006

лелујаво трошно дебло

при дну већ је труло
ово дебло с краја шуме
стари зека с њиме уме
па се у њему и настанио

дани, недеље и понедељци су пролазили,
меда је спавао - ваљда због зимског сна
а стари зека је мрзео вицеве о њему и меди
и зато се заклео да се до краја живота неће насмејати

онда, једног сунчаног дана
кад су висибабе и јагорчевине
пуне аскорбинске киселине
процвале дајући шуми онај мекани покривач
меда је умро у својој пећини, у зору, у сну

зека га је узалуд чекао у старом трошном деблу
које чак није било ни дебело, а ипак је дебло
елем, полудео је стари бркати зец
у свом клаустофобичном очају -
дијагноза схицофренија
каже млади доктор сова Сава

и тако је зец Игор Милановић
почео да се церека по цео боговетни дан
и још дуго у туробну пролећну ноћ

заборавивши на своје обећање -
тако су опстали вицеви!

No comments: