14 December, 2006

знам да нећу ипак радим

лежим на кревету
а врх главе стидне длаке
на постељини се заглавиле

јесте, не стижем да разумем
оно што се десило
и таман кад се назре
већ небитно постаје
у сенци новије историје

зној прашина и смрад
лепљив сам и гадан
док ипак уживам
грицкајући себе
део по део

и као да не постоји
проблем
као да је решење
не обазирати се,
ја се мешкољим
пресујем отров
који исисавам
натраг у желудац

лепо је заиста
бити песимиста

No comments: